Посланица Јаковљева 3:5-16

Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду. Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости. Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине. То није мудрост која долази са неба, него земаљска, недуховна, демонска. Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Посланица Јаковљева 3:5-16