Туђинци ће ти поново дићи зидине,
а њихови цареви ти служити.
Иако сам те ударио у гневу,
смиловах ти се у својој наклоности.
Капије ће ти бити стално отворене,
ни дању ни ноћу неће се затварати
да би ти се доносила блага народâ
и доводили њихови цареви.
Јер, нестаће народ или царство
који не буду хтели да ти служе –
докраја ће бити затрти.
Доћи ће ти слава Либана –
бор, јела и чемпрес заједно –
да украси место мога светилишта,
а ја ћу прославити место за своје ноге.
Синови твојих тлачитеља
доћи ће ти погнуте главе.
Пред ноге ће ти пасти
сви који те презиру
и звати те Град ГОСПОДЊИ,
Сион Свеца Израеловог.
»Иако си био остављен и омражен
и нико није путовао кроз тебе,
учинићу од тебе вечни понос и радост
за сва поколења.
Пићеш млеко народâ,
сисати на царским грудима.
Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД,
твој Спаситељ, твој Откупитељ,
Силни Јаковљев.
Место бронзе, донећу ти злата,
и место гвожђа, сребра.
Место дрвета, донећу ти бронзе,
и место камена, гвожђа.
Мир ћу ти поставити за намесника
и праведност за владара.
Више се неће чути за насиље у твојој земљи,
ни за пропаст и разарање унутар твојих граница.
Своје зидине назваћеш Спасењем
и своје капије Хвалом.
Више ти неће сунце давати светлост дању,
нити ће те обасјавати сјај месеца,
јер ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и твој Бог твој блистави украс.
Твоје сунце више неће заћи,
ни твој месец се помрачити.
ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и окончаће се дани твоје жалости.
Сви из твога народа биће праведници
и поседовати земљу довека.
Они су младица коју сам засадио,
моје дело, које моју Славу показује.
Најмањи од вас постаће хиљада,
најнезнатнији, моћан народ.
Ја сам ГОСПОД.
Кад буде време, брзо ћу то учинити.«