Исаија 54:1-12

»Певај, нероткињо, ти која ниси рађала, запевај, кличи, ти која ниси била у трудовима. Јер, више деце има напуштена него она која има мужа«, каже ГОСПОД. »Прошири место за свој шатор, рашири шаторске завесе без устезања, продужи конопце, ојачај кочиће. Јер, проширићеш се десно и лево и твоји ће потомци одузети посед народима и у њиховим пустим градовима се настанити. Не бој се, јер нећеш бити постиђена, не плаши се срамоте, јер нећеш бити понижена. Заборавићеш срамоту из своје младости и нећеш се сећати понижења свога удовиштва. Јер, твој Творац ти је муж – ГОСПОД над војскама му је Име; Светац Израелов твој је Откупитељ – зову га Бог свега света. »ГОСПОД те је позвао као жену остављену и уцвељену, жену још младу а одбачену«, каже твој Бог. »Закратко сам те напустио, али вратићу те у великој самилости. У налету гнева начас сам од тебе сакрио лице, али ћу ти се смиловати у вечној љубави«, каже ГОСПОД, твој Откупитељ. »За мене је ово као Нојево време: као што сам се заклео да Нојеве воде више неће потопити земљу, тако се сада заклињем да више нећу бити гневан на тебе и да те више нећу прекоревати. Ако се пољуљају планине и помере се брегови, неће се пољуљати моја љубав према теби, ни померити се мој Савез мира«, каже ГОСПОД, који ти се смиловао. »О, невољнице, шибана олујама а неутешена. Ево, дићи ћу те поново од камена тиркиза, а твоје темеље од лазулита. Направићу ти грудобране од рубина, капије од светлуцавих драгуља, а све зидове од драгог камења.