Исаија 5:8-30

Тешко вама који кућу додајете кући и спајате њиву с њивом, док све не заузмете и не останете сами да живите у земљи. ГОСПОД над војскама на моје уши рече: »Да, многе куће ће опустети; велике и лепе куће остаће без станара. Десет јутара винограда даће само бат вина, хомер семена само ефу жита.« Тешко онима који устају рано да би трчали за пићем и који до касно у ноћ седе док их вино не распали. На гозбама им харфе и лире, даире, фруле и вино, а за дела ГОСПОДЊА не маре, његово дело не поштују. Зато ће мој народ отићи у изгнанство, јер нема памети. Његови угледници умираће од глади, а прост народ изгарати од жеђи. Зато је Шеол увећао своју прождрљивост и неизмерно разјапио своје чељусти. У њега ће сићи његови племићи и прост народ, са његовим букачима и весељацима. Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени и оборен поглед бахатих. А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду и Свети Бог праведношћу показати своју светост. Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама. Тешко онима који грех вуку конопцима преваре и кривицу као колском ужади, који говоре: »Нека похита, нека пожури са својим делом, да га видимо. Нека се приближи, нека дође наум Свеца Израеловог, да бисмо знали.« Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим, који таму приказују као светлост, а светлост као таму, који горко приказују као слатко, а слатко као горко. Тешко онима који су мудри у својим очима и сами пред собом паметни. Тешко онима који су јунаци у испијању вина и храбри у мешању пића, који за мито ослобађају кривца, а недужноме ускраћују правду. Зато, као што пламени језици прождиру стрњику и осушена трава нестаје у пламену, тако ће им иструнути корен и цвет им се разлетети као прах, јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама и презрели Реч Свеца Израеловог. Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ, па на њега дигао руку и покосио га. Планине се потресоше, лешеви по улицама леже као смеће. Али његов гнев се не стиша, рука му је још подигнута. Он подиже барјак далеким народима, звиждуком их позва с краја земље, и ево их, стижу хитро, брзо! Нико од њих се не умара и не посрће, нико не дрема нити спава. Ниједан појас није отпасан, ниједан ремен на сандали покидан. Стреле им оштре, сви лукови натегнути, копита њихових коња као кремен, точкови кола као вихор. Рика им је као лавља, као млади лавови ричу. Реже и свој плен грабе и односе, а никога да избави. Тога дана ће хучати над Израелом као када хуче морски таласи. Погледаш ли земљу – све тама, невоља, облаци прогутали светлост.