Исаија 49:1-13

Слушајте ме, острва, чујте ово, далеки народи: Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао, док сам још био у њој, име ми је помињао. Уста ми је направио као оштар мач, у сенци своје руке ме сакрио; учинио ме углачаном стрелом и сакрио у свом тоболцу. Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле, на ком ћу показати своју Славу.« Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио, снагу низашта, улудо истрошио. Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада и код мога Бога је моја награда.« А сада каже ГОСПОД – он који ме је у мајчиној утроби обликовао да му будем слуга, да му вратим Јакова, да му саберем Израела јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ и мој Бог ми је снага – он каже: »Премало је за тебе да ми будеш само слуга који ће Јаковљева племена довести назад и вратити преживеле Израелове: Учинићу те светлошћу за незнабошце, да моје спасење пронесеш до крајева земље.« Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов, ономе кога народ презире и гнуша га се, слузи владарâ: »Видеће те цареви, и устати, и поглавари, и поклонити се због ГОСПОДА, који је веран, Свеца Израеловог, који те изабрао.« Овако каже ГОСПОД: »У часу повољном услишићу те и помоћи ти на дан спасења. Чуваћу те и поставити те да будеш Савез народу, да обновиш земљу и поново доделиш опустошена наследства, да сужњима кажеш: ‚Изађите‘ и онима у тами: ‚Покажите се.‘« Они ће пáсти дуж путева и налазити пашу на свим голетима. Неће их морити ни глад ни жеђ, нити ће им наудити пустињска жега и сунце. Водиће их Онај који им се смиловао, проводити их крај изворâ водâ. Све своје планине претворићу у путеве и моји друмови ће се повисити. Ево, доћи ће издалека – неки са севера, неки са запада, неки из земље Асуан. Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима.