»Ништавни су сви који праве идоле
и нема користи од њихових драгоцености.
Они који сведоче за идоле,
слепи су и незналице –
на своју срамоту.
Ко прави бога и излива идола
од ког нема користи?
Он и њему слични
биће извргнути срамоти;
занатлије су само људи.
Нека се сви окупе и појаве;
препашће се и осрамотити.
Ковач узима алат
и на ужареном угљевљу
израђује идола,
чекићима га обликује,
снажном руком обрађује.
Огладни и изгуби снагу,
не пије воде и замори се.
Дрводеља мери ужетом,
писаљком црта лик,
па га деље длетима
и обележава шестаром.
Направи га по људском лику,
дâ му лепоту човека,
да стоји у храму.
Посече кедрове
или узме чемпрес или храст,
па га за себе однегује међу шумским дрвећем,
или посади бор, који нарасте од кише.
То је човеку огрев;
он узима мало дрва да се угреје,
пали ватру и пече хлеб.
Али издеље и бога и слави га,
направи идола и клања му се.
Половину изгори у ватри;
на томе испржи месо,
једе га и наједе се.
Уз то се и греје и говори:
‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘
Од остатка направи бога, свог идола,
пада пред њим и клања му се.
Моли му се и говори:
‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘
Ништа они не знају и не разумеју;
очи су им заслепљене, па не виде,
и срце затворено, па не разумеју.
Нико да размисли,
нико нема знања ни памети да каже:
‚Половину сам изгорео у ватри
и на жеравици испекао хлеб,
испржио месо и појео га.
Зар да од остатка направим нешто гнусно?
Зар да се клањам дрвеној клади?‘
Храни се пепелом,
заводи га обмануто срце,
не може да се спасе, ни да каже:
‚Зар ово у мојој десници није лаж?‘
»Сећај се овога, Јакове,
и ти, Израеле, јер си мој слуга:
Ја сам те начинио, ти си мој слуга;
нећу те заборавити, Израеле.
Развејао сам твоје прекршаје као облак,
твоје грехе као измаглицу.
Врати ми се, јер ја сам те откупио.«