Исаија 36:1-10

Четрнаесте године владавине цара Езекије, асирски цар Санхериб нападе све утврђене јудејске градове и заузе их. Потом асирски цар посла из Лахиша свог главног саветника са великом војском цару Езекији у Јерусалим. Када се главни саветник зауставио код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, пред њега изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов. Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником«?‘ »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«