Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.
Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:
»Сине мој, не узимај Господњу стегу олако,
нити клони када те он прекорева.
Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом
и кажњава сваког кога прихвати као сина«.
Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.
Стога исправите клонуле руке и клецава колена. Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.