Посланица Јеврејима 11:23-40

Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе. Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових. Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се. Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих. Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе. И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима, угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство. Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење. Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу. Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању – свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи. И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано. Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.