1. Мојсијева 49:1-10

Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити. »Окупите се и чујте, синови Јаковљеви, чујте свог оца Израела.« »Рувиме, мој првенче. Ти си моја снага, први знак моје мушкости. Истичеш се чашћу, истичеш се снагом. Али усковитлан као вода нећеш се више истицати, јер си се попео на очеву постељу, на мој лежај, и укаљао га.« »Симеон и Левије су браћа; мачеви им оруђа насиља. На њихова већања ја не улазио, њиховим се скуповима не придружио, јер су у свом гневу убијали људе и у својој обести сакатили волове. Проклет био њихов гнев, тако жесток, и њихов бес, тако окрутан. Разделићу их по Јакову, распршити их по Израелу.« »Јудо, тебе ће хвалити браћа. Руком ћеш непријатеља држати за врат. Синови твог оца теби ће се клањати. Јудо, ти си лавић. Сине мој, дижеш се од плена. Као лав лежи он потрбушке, као лавица – ко сме да га раздражи? Од Јуде се неће удаљити жезло ни владарска палица од његових ногу, док не дође онај коме припада, коме ће се покорити народи.