1. Мојсијева 48:10-22

А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли. Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.« Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони. Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну. Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени. Тада Израел благослови Јосифа и рече: »Бог, пред којим су моји очеви Авраам и Исаак живели чинећи његову вољу, Бог који ми је пастир целог мог живота до дана данашњег, Анђео који ме избављао од сваког зла, нека благослови ове дечаке, да сачувају моје име и име мојих очева Авраама и Исаака и да се силно намноже на земљи.« Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину. »Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.« Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.« Тако их он тога дана благослови и рече: »Израел ће вас помињати кад буде благосиљао: ‚Нека те Бог учини као Ефрема и Манасију.‘« Тако је Ефрема претпоставио Манасији. Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца. А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«