1. Мојсијева 45:1-14

Јосиф није више могао да се савлађује пред својим слугама, па повика: »Нека сви изађу!« Тако никог није било с Јосифом када је открио својој браћи ко је. Али толико гласно је плакао да су га и Египћани чули, па се за то сазнало и на фараоновом двору. Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?« Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре. Тада им Јосиф рече: »Приђите.« Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат! Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи. Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите. Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника, за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом. »А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања. Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш. Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘ »Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам. Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!« Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају.