1. Мојсијева 43:16-34

Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.« Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу. Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.« Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу. »Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.« »Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.« Онда им изведе Симеона. Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље. Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?« »Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише. Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?« Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.« Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака. Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.« Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.