1. Мојсијева 42:18-28

Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.« И они пристадоше. »Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.« А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот.« Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу. Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, они натоварише жито на своје магарце и одоше. Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац! »Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!« А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«