Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«
»Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«
Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила, а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском. После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве. Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле. Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.
»А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици. За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром. Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«
Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини. Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан. Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.
»Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини. Седам година великог изобиља долази целом Египту, али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом. Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна. А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити. Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом. Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља. Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове. Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«
И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.
Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух?«
Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти. Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«
Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«
Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац. Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.
Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати.«
Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах, а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.