1. Мојсијева 26:1-35

У земљи завлада глад као онда у Аврааамово време, па Исаак оде у Герар, Авимелеху, цару Филистејаца. ГОСПОД се показа Исааку и рече: »Не иди доле у Египат, него се настани у земљи за коју ти будем рекао. Борави неко време у овој земљи, а ја ћу бити с тобом и благословити те. Јер, теби и твојим потомцима даћу све ове земље и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврааму. Учинићу да твојих потомака буде колико и звезда на небу и даћу им све ове земље. Сви народи на земљи биће благословени преко твога потомства зато што ме је Авраам слушао и држао се мојих налога, заповести, уредби и законâ.« Тако Исаак остаде у Герару. Када су га мештани питали о његовој жени, он им рече: »Она ми је сестра«, јер се бојао да каже: »Она ми је жена.« Мислио је: »Мештани би могли да ме убију због Ревеке, зато што је лепа.« Када је Исаак већ дуго био у Герару, Авимелех, цар Филистејаца, погледа кроз прозор, а кад тамо – Исаак милује своју жену Ревеку! Авимелех позва Исаака и рече: »Дакле, она ти је жена! Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘?« »Зато што сам мислио да бих због ње могао да погинем«, одговори Исаак. На то Авимелех рече: »Шта си нам то урадио? Неко је лако могао да спава с твојом женом, и тако би ти на нас навалио кривицу!« Онда Авимелех издаде наредбу свему народу: »Ко учини нешто нажао овом човеку или његовој жени, биће погубљен.« Исаак засеја њиве у тој земљи, и исте године пожње стострук род, јер га је ГОСПОД благословио. Тако се он обогати и настави да се богати док није постао веома богат. Стекао је толико ситне и крупне стоке и толико слугу да су му Филистејци завидели. А Филистејци су затрпали, напунивши их земљом, све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца Авраама. Тада Авимелех рече Исааку: »Одлази од нас, јер си постао сувише моћан за нас.« И Исаак оде оданде и утабори се у Герарском кланцу, па је тамо живео. Он поново ископа бунаре који су били ископани у време његовог оца Авраама, а које су Филистејци после Авраамове смрти затрпали, и даде им иста имена која им је био дао и његов отац. Када су Исаакове слуге копале у кланцу и откриле бунар са живом водом, герарски пастири се посвађаше с Исааковим пастирима, говорећи: »То је наша вода!« Зато Исаак назва тај бунар Есек јер су се с њим препирали. Онда ископаше други бунар, али и око њега изби свађа. Зато га Исаак назва Ситна. Исаак се пресели оданде, па ископа још један бунар, и нико се око њега не посвађа. Исаак га назва Реховот, говорећи: »ГОСПОД нам је сада дао простор да се намножимо на земљи.« Оданде Исаак оде у Беер-Шеву. Те ноћи ГОСПОД му се показа и рече: »Ја сам Бог твог оца Авраама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомке због свог слуге Авраама.« Исаак тамо подиже жртвеник и поклони се ГОСПОДУ. Тамо разапе и свој шатор, а његове слуге почеше да копају бунар. Исааку из Герара дође Авимелех са својим саветником Ахузатом и са Пихолом, заповедником војске. Исаак их упита: »Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали?« »Увидели смо да је ГОСПОД с тобом«, одговорише они, »па смо мислили да би требало да се међусобно закунемо. Дај да склопимо савез с тобом да нам нећеш учинити зло, као што ни ми теби нисмо учинили нажао, већ смо с тобом увек добро поступали и пустили те да одеш у миру. А сада те је ГОСПОД благословио.« Тада им Исаак спреми гозбу, па су јели и пили. Ујутро устадоше рано и један другом се заклеше. Исаак их онда испрати, и они одоше од њега у миру. Тога дана дођоше Исаакове слуге и јавише му о бунару који су копали. »Нашли смо воду«, рекоше му, а он га назва Шива. Зато се и дан-данас тај град зове Беер Шева. Када је Исав имао четрдесет година, ожени се Јудитом кћери Беерија Хетита и Босмат кћери Елона Хетита. Оне су Исааку и Ревеки загорчавале живот.