2. Мојсијева 5:1-14

После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘« »Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.« »Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.« На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!« И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.« Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима: »Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају, али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘ Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.« Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘« Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.« Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«