2. Мојсијева 33:1-14

ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.« Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев. Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора. Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.« А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«