2. Мојсијева 16:1-21

Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја. У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона. Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.« Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.« Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?« Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.« Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘« Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку. ГОСПОД рече Мојсију: »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘« Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је. Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер по човеку, према броју чељади у шатору.‘« Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело. Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!« Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих. Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се.