2. Мојсијева 15:19-27

Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. Мирјам им запева: »Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен. У море је бацио коња и јахача.« Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде. Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара. Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?« Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка. Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша. Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.« Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.