2. Мојсијева 14:1-12

ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.« И Израелци учинише тако. Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.« Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона. Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ. »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«