Повинуј се царевој заповести, јер на то си се заклео пред Богом. Када си пред царем, не одлази журно. Не заузимај се за рђаву ствар, јер он чини што је њему воља. Царева реч је најјача, и ко сме да му каже: »Шта то радиш?«
Ко се повинује његовој заповести, избећи ће невољу, а мудар човек зна право време и начин. Јер, за све постоји право време и начин. Човека тешко притиска његово зло, пошто не зна шта ће бити. Јер, ко му може рећи када ће шта бити? Нико нема власт над духом, да га задржи, ни власт над даном своје смрти. Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни опакост не пушта оне којима господари.
Све ово сам видео проучавајући сва дела која се чине под сунцем: понекад човек има власт да другоме нанесе зло. А видео сам и како опаке сахрањују, а сви из града у ком су чинили своју опакост, излазећи са гробља, хвале их. И то је испразност. Зато што се казна за злодело не извршава брзо, људи су спремни да чине зло. Иако грешник учини стотину злодела и живи дуго, знам да је боље онима који се боје Бога. А опаком не треба да буде боље, нити живот треба да му се продужава као сенка, јер он се не боји Бога. Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност. Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем. Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању – видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.