Проповедник 10:7-20

Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу. Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија. Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати. Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех. Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља. Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега? Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града. Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију. Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа. Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све. Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Проповедник 10:7-20