Проповедник 1:5-15

Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша. Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после. Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму. Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче! Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром. Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Проповедник 1:5-15