Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
Јешурун се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
»Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
»Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
Они су народ без памети,
нема у њима разборитости.
Да су мудри, разумели би ово,
увидели шта ће им се десити.
Како може један да гони хиљаду
или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
ако их ГОСПОД није изручио?
Али њихова стена није као наша Стена –
то чак и наши непријатељи признају.
Лоза им потиче од лозе содомске
и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
гроздови пуни горчине,
вино им змијски отров,
кобрин отров смртоносни.
Зар нисам ово чувао
запечаћено у мојим спремиштима?
Моја је освета, ја ћу узвратити.
У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
њихов усуд брзо им се примиче.
Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
стена у којој су тражили уточиште,
богови који су јели лој њихових жртава
и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
Нека вас они заклоне!
»Видите сада да једино ја сам Бог
и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
ја рањавам и ја исцељујем.
Из моје руке нема избављења.
Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
Тако ми мога живота вечног,
када наоштрим свој мач блистави
и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
и узвратити онима који ме мрзе.
Своје стреле напојићу крвљу
и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
глава предводникâ непријатељевих.
»Веселите се, народи, с његовим народом,
јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
и очистити своју земљу и народ.«
Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним и изговори народу све речи ове песме.
Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
