5. Мојсијева 32:1-9

Слушајте, небеса, а ја ћу говорити, чуј, земљо, речи мојих уста. Нека моје учење капље као киша, нека моје речи падају као роса, као кишица на нежно биље, као пљусак на младу траву. Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ, а ви величајте Бога нашега. Он је Стена, дела су му савршена, праведни су сви његови путеви. Он је Бог веран и неправду не чини. Он је праведан и правичан. Али они су се искварили; на своју срамоту нису му више деца, нараштај изопачени и препредени. Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ, народе неразумни и немудри? Зар он није твој Отац, твој Створитељ, који те начинио и саздао? Сети се прадавних дана, погледај давнашња поколења. Упитај свога оца, и он ће ти испричати, своје старешине, и они ће ти одговорити. Када је Свевишњи народима делио њихово наследство, када је размештао потомке Адамове, одредио је народима међе у складу са бројем синова Божијих. А ГОСПОДЊИ је део његов народ, Јаков је његов посед.