Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава. Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.
Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио. Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.
На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон.
Он рече: ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори. Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат. Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«
У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама. ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу. Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао. Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове? Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«
Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«
Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике. Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака. Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«
Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.
Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.
Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје. Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«
Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«
Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена. Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га. Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«
Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру. Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«
А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се. ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«
Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу, Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
