Данило 6:8-28

Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.« И цар Дарије потписа наредбу. Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада. Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост, па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?« Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.« Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.« Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.« Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму. Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!« Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи. Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?« А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.« Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога. Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости. Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи: »Мир вам у изобиљу! »Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја. Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.« Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.