Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.«
Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.«
Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму.
Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!«
Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи.
Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?«
А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.«
Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
