»Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих. Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије, а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘
»Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.
»Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим.
»Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам. Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘
»Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи, па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘
»Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘
»А он рече: ‚Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да се борим против заповедника Персије, а када ја одем, доћи ће заповедник Грчке. Али, прво ћу ти рећи шта је записано у Књизи истине. Нема никога ко ме подржава против ових, осим Михаила, вашег заповедника.