И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«
И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се. Онда је јео и повратио снагу.
У Дамаску је провео неколико дана с ученицима и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији. И сви који су га чули, били су запањени.
»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«
А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.
Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију, али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију, али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.
Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик. Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име. Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име. Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију. Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.
Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.
Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди. Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.
»Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«
И он одмах устаде. Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.
А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу. Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату. Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«
И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима. Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.
Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«
Она отвори очи, угледа Петра и седе. Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.
То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа. А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
