А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.
Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.
Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«
А он упита: »Ко си ти, Господе?«
»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му. »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«
А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели. Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск. Три дана није видео, а није ни јео ни пио.
А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.
Господ му у виђењу рече: »Ананија!«
А он одговори: »Молим, Господе?«
»Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се, а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«
»Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«
Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце.