Дела апостолска 7:20-51

»У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом. »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили. »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘ Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина. »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед. »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи. »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘ То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘ И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама, као што је записано у Књизи пророкâ: »‚Да ли си ми приносио клане и житне жртве четрдесет година у пустињи, народе Израелов? Носили сте шатор Молохов и звезду вашег бога Рефана, идоле које сте направили да им се клањате! Зато ћу вас у изгнанство послати‘, даље од Вавилона. »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог, али му је тек Соломон саградио Дом. »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк: »‚Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити, говори Господ, или где је место мога починка? Зар није моја рука све ово начинила?‘ »Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!