Дела апостолска 17:19-34

Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.« А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости. Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем. »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.« Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.« Тако Павле оде од њих. Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.