Дела апостолска 16:9-34

Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!« Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље. Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио. А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.« И наговори нас. Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима. Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!« Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!« И он истог часа изађе. Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.« Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе. Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли. Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!« Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу. Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?« А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.« И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.