Дела апостолска 10:1-29

У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу. Једног дана око три сата после подне имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!« Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?« А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.« Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, па им све исприча и посла их у Јопу. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!« А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!« Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!« Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.« Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?« А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.« Тада их он позва да уђу и угости их. Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се. Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.« И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених. »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«