2. Коринћанима 9:1-15

Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено. А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, као што је записано: »Просу, даде сиромасима; праведност његова остаје довека.« Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу. Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. Хвала Богу за његов неизрециви дар.