1. Летописи 17:16-27

Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог. »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«