Римљанима 7:15-25

Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја сам, већ грех који станује у мени. Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа! Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.