Римљанима 15:1-16

Ми јаки дужни смо да помажемо слабима у њиховим слабостима, а не да угађамо себи. Свако од нас нека угађа своме ближњему на његово добро и изграђивање. Јер, ни Христ није угађао себи, него како је написано: „Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.“ А све што је унапред написано, написано је нама за поуку, да бисмо путем стрпљивости и путем утехе које даје Писмо, имали наду. А Бог, извор стрпљивости и утехе, дао вам да будете сложни у мишљењу, следећи пример Христа Исуса, да сложно у један глас прославите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа. Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано: „Зато ћу те хвалити међу пуцима, твоје ћу име песмом прослављати.“ И поново: „Радујте се, пуци, са народом његовим.“ И опет: „Сви пуци, славите Господа, величајте га, сви народи!“ А Исаија поново каже: „Појавиће се Јесејев корен, он ће доћи да влада народима, у њега ће положити наду.“ Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога. Браћо моја, ја сам уверен да сте ви пуни доброте, испуњени сваким знањем, способни да поучавате једни друге. Ипак, ту и тамо сам вам нешто одлучније писао, да вас подсетим на милост коју ми је дао Бог, да будем слуга Христа Исуса међу незнабошцима. Ја служим као свештеник проповедајући Божију Радосну вест, да би они били Богу прихватљив дар који му се на жртву приноси, и који је посвећен Духом Светим.