Откривење 19:1-21

После овога сам чуо нешто као громки глас мноштва народа на небу како говори: „Алилуја! Спасење, слава и сила припада нашем Богу. Јер истинити су и праведни Божији судови, зато што је осудио велику Блудницу која је кварила земљу својим блудом, и зато што је на њој извршио одмазду због крви његових слугу коју је пролила.“ Народ рече по други пут: „Алилуја! Дим са њеног згаришта диже се од сад и довека!“ Тада двадесет четири старешине падоше ничице, па се поклонише Богу који седи на престолу, говорећи: „Амин, алилуја!“ Уто се зачу глас с неба: „Славите Бога нашег, све слуге његове, ви који га се бојите, мали и велики!“ Поново сам чуо глас мноштва народа и нешто као хук многих река и као прасак јаког грома, како говоре: „Алилуја! Јер зацарио се Господ Бог наш, Сведржитељ. Радујмо се и кличимо и дајмо му славу, јер дошло је време свадбе Јагњетове; спремила се његова Невеста. Њој би дан чист и светао лан да се у њега обуче.“ (Лан, то су праведна дела светих.) Анђео ми рече: „Напиши: благо онима који су позвани на свадбену гозбу Јагњетову!“ Још ми рече: „Ово су истините Божије речи.“ Ја падох ничице пред његове ноге да му се поклоним, али он ми рече: „Не чини то! Слуга сам, као и ти и твоја браћа која објављују поруку о Исусу. Богу се поклони! Јер сведочанство о Исусу – то је дух пророштва.“ Онда сам видео отворено небо, а тамо, бели коњ. Онај који га јаше зове се „Верни и Истинити“; он по правди суди и ратује. Очи су му огањ што сажиже, а на глави су му многе круне. На њему је написано име, које нико не зна осим њега. Обучен је у одећу натопљену крвљу, а његово име је Реч Божија. Војске небеске су га пратиле, јашући на коњима обученим у белу и чисту тканину од лана. Из његових уста излази оштар мач, којим ће посећи народе. Он ће владати над њима гвозденом палицом и газити у муљари јаросног гнева Бога, Сведржитеља. На својој одећи и на своме бедру написано му је име: цар над царевима и господар над господарима. Затим сам видео једног анђела како стоји на сунцу. Он довикну веома гласно свим птицама које лете посред неба: „Дођите, окупите се на велику Божију гозбу, да једете месо царева, заповедника и моћника, и месо коња и њихових коњаника, те месо слободних и робова, месо малих и великих!“ Онда сам видео Звер и земаљске цареве са њиховим војскама, окупљене да зарате са оним што седи на белом коњу и са његовим војскама. Звер је била заробљена, а са њом и лажни пророк, који је чинио знаке у њено име, којима је завео оне што примају жиг Звери и клањају се њеном кипу. Обоје су били живи бачени у огњено језеро које гори сумпором. Остале је мачем погубио онај што седи на коњу, онај из чијих уста излази оштар мач. Све птице наситише се њиховог меса.