Псалми 42:5-11

Што си ми клонула, душо моја, и што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља мог, Бога мог. Клонула је душа у мени, зато те спомињем из краја јорданског, и с Ермона, на гори Мисару. Дубина дубину дозива хуком слапова твојих, све бујице и таласи твоји пређоше преко мене. Дању Господ шаље своју милост, а ноћу је песма његова са мном – молитва Богу живота мог. Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио? Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“ Кости ми се ломе од ругања душмана мојих, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“ Што си ми клонула, душо моја, што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Псалми 42:5-11