Приче Соломонове 16:1-16

Човек нешто срцем намерава, али од Господа је језика одговор. У очима својим човеку су чисти путеви, али Господ проверава намере срца. Своја дела препусти Господу и учврстиће твоје науме. Господ је начинио све за своју сврху, па чак и злобника за дан страдања. Господу је мрско свако узносито срце. Нема сумње да тај неће проћи некажњено. Милошћу и истином откупљује се кривица и богобојазност одвраћа од зла. Када су Господу мили човекови путеви, он га и са непријатељима његовим мири. Боље је и мало, а по правди, него обиље стеченог, а по неправди. Срце човеково смера својим путем, али Господ усмерава његове кораке. Цар пресуђује надахнутом објавом и одлуке му нису неправедне. Праведне су Господње мере и теразије, сви тегови у торби његово су дело. Гадост је кад цареви покварено раде, јер се праведношћу учвршћује престо. Цареви цене правдољубива уста, они воле оног ко искрено збори. Царева је срџба као весник смрти и мудар је човек гаси. Живот је у ведрини царевог лица, наклоност је његова као облак пролећне кише. Колико је боље тежити мудрости него злату, тежити умности више него тежити сребру!