Приче Соломонове 13:1-12

Мудар син прихвата очево васпитање, а подругљивац не слуша укор. Човек се насити добра од плода уста својих, а покварењаци су гладни насиља. Ко год чува уста своја чува живот свој, а пропаст следује ономе ко шири своје усне. Душа ленштине је гладна, али нема ништа, а душа се марљивих људи нахрани. Праведник мрзи лаж, а злобник одурно и срамно поступа. Праведност чува пут честитог, а неправда обара грешника. Неко себе представља богатим, али нема ништа, а неко себе представља сиромашним, а пребогат је. Човек богатством откупљује душу своју, а сиромах и не чује претњу. Светло праведника блешти, а светиљка зликоваца гасне. Бахатост једино раздор изазива, а мудрост је код оних који примају савет. Нагло стечено богатство се умањује, а увећава се оно сакупљано радом. Дуготрајно надање жалости срце, а испуњена жеља је као дрво живота.