Али оно што ми је некада било добитак, то сад, Христа ради, сматрам губитком. Шта више, ја све сматрам губитком ради спознања мога Господа Христа Исуса, које све надилази. Због њега сам све изгубио и све сматрам за смеће, да бих Христа добио и са њиме се нашао, немајући своје праведности од вршења Закона, него праведност која се вером у Христа стиче, праведност од Бога, која долази од вере, да бих упознао њега и силу његовога васкрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти, да бих, некако, досегао васкрсење из мртвих.
Ја, наиме, нисам то већ постигао, нити сам већ дошао до савршенства, али се упрежем, како бих се домогао тога ради чега се Христос Исус домогао мене. Браћо, не мислим да сам се већ домогао тога, али једно чиним: заборављам оно што је за мном, и сежем ка ономе што је преда мном, трчим према циљу, ка награди на коју нас Бог по Христу Исусу позива на небесима.
Према томе, ми који смо зрели треба да размишљамо на овај начин. Па ако и имате у чему различито мишљење, Бог ће вам то разјаснити.