Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. Ко има уши, нека слуша!“
Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)
Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“
Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. Ова жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.
Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“
Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“
Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.
Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „ Ефата! “, што значи: „Отвори се!“ Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.
Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“