Матеј 27:25-66

А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“ Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст. Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну. Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. Када су дошли на место звано Голгота , што значи „Место лобање“, дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије. Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. Седели су тамо и чували га. Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“ Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ Тако су га вређали и одметници разапети са њим. А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „ Ели, Ели, лема савахтани?! “ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“ Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“ Исус још једном снажно узвикну и издахну. Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули, и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град и показали се многима. А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“ Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова. Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. Јосиф узе Исусово тело, увије га у чисто платно, те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба. Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.