Матеј 27:1-44

А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату. А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“ А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“ Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се. А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрњака, цену за процењенога, коју одредише неки од рода Израиљевог, и за њих купише Грнчареву њиву. Овако ми Господ нареди.“ Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио. А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“ Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби. Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“ Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“ Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“ Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“ А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“ Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст. Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну. Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. Када су дошли на место звано Голгота , што значи „Место лобање“, дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије. Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. Седели су тамо и чували га. Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“ Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ Тако су га вређали и одметници разапети са њим.