Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“
Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“
Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.
Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.
А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“
У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.
Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“
Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“
Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“
А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“
Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.