Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. Много је званих, али је мало изабраних.“
Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. На крају умре и жена. Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. Јер кад наступи васкрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. А што се тиче васкрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.